Поетика

nebesnaliturgija.dvi
File Size:	15 kb
File Type:	dvi

Download File

Коме смо се то замјерили?!

Јутром када пијетли гласну,
мисао уз Бога чили,
питам се уз молитву часну:
Коме смо се то замјерили?

Потом ми живот да навигу,
на мисли и дјела беспосна ли,
заборавом борбе немам бригу,
коме смо се то замјерили?

Богу хвала на овим милим,
крепосним и младим мојим,
што се опет смјерно молим.
Коме смо се то замјерили?

А у вече укућани опет с Богом,
уз дневне приче одмјерили,
мрсе мисли да се прену тугом.
Коме смо се то замјерили?

У постељи тек сабирам,
уз псалме и Николаја,
опростиће ми ако признам:
Ако смо се замјерили!

СЛАНО СЛАТКО БИРА

Ужитак и трпљење,
једно друго призивали,
те су ваљда крпљење,
к`о педала педали.

Ако будем лијен,
па се пустим току,
бит` ћу судби плијен,
вјечно на истоку.

Ако будем вриједан,
па судби у напад,
ал` сам опет јадан,
вјековат ћу на запад.

Слано слатко бира,
kуда ли се ехо?
Слатко сланом свира,
све је тихо, тихо!

Сијач је и косац,
чему подозрење?
Рађање је смрти просац,
а живот тек прошење!

СРПСКА ИЛ` РУГЛО

Пустолина лијеже у пар,
с резат маглом се свија.
Магла јој је и гуњ и зар,
под заром је пустија.

Алку су јој протурили,
па је за нос вуку.
Ћуте да су претјерали,
нађе ли се нос на вуку?!

ВУК, ОВЦА ИЛ` ЧОБАН

Вук, овца ил` чобан,
животе за вијек везују,
ал` исход је често кобан,
у исконском загрљају.

Е када би било просто,
да би се знати могло,
шта си у живот посто`
овца, вук ил` ругло!?

ЗАДУЖБИНА

И би у коријену неумрлом,
родом поносна краља, Завида!
Подзида временском стријелом,
Задужбину Немањи да зида.

Немања не ста већ букну,
Вуканом, Стефаном и Савом,
Задужбина лака лакну,
озида се Немањића главом.

Сава србе духом на`рани,
Стефан заче Немањића краље,
а Вукану Милица, потомак грани.
Све свети и светице, лози ткаље.

Посијаше к`о бисере Немањићи,
Задужбине Србијом старом!
Не жал`те труда серби тићи,
Цркви ил` чесми истим жаром.

Немаш ли а ти душом више,
невољнике, ближње, напој,
ако само злато дише,
нећеш задужбином у спокој!

БРАТА ИМАШ ПУСТАРИ

Када мисли отежају,
кад се вријеме квари,
враћаш се завичају,
брата имаш у пустари!

Када људи губе себе,
лупају ти дамари,
сјећања се не либе,
брата имаш у пустари!

Кад године преокрену,
живот душу стари,
младост се прену,
брата имаш у пустари!

Пријатељи моји, људи,
пуне душу док крстари,
вјетар кад загуди,
брата имаш у пустари!

Када бајке ишчиле,
и невољом се барата,
мисли те освојиле,
пустара ти оте брата!

Жеђаш ли утјеху,
вољу не обори,
у истом сте мијеху,
не дај брата пустари!

ГЛАВИ ПОСЕСТРИМА

Велика ми шака, его,
ноћас на лицу почива,
сав сам у њу уљего,
док поноћ откива.

Мисли ће побјећи, скиталице,
нећеш их похватати, оловкице,
јер шака други пос`о има,
глави да је посестрима.

ТАЛЕС, ПИТАГОРА …

Висину пирамида из Египта,
измјери нам Талес из Милета.

Пропорцијама до космоса,
дојезди Питагора са Самоса.

Основа свијета су четири елемента,
устврди Емпедокле из Аригента.

Од атома су космичке сфере,
рече нам Демокрит из Абдере.

Платон поручи, сократски, смјерно,
све се по круговима гиба равномјерно.

Аристотел и његови шетачи,
бјаху прави логичари, предавачи,
основаше Лицеј школе,
да се наукама, шетајући, моле.

Еуклидове геометрије Елементе,
учи свако дијете, као тестаменте.

И Архимед из Сиракузе,
требао је Eуклидове Елементе.
Али када метод исцрпљивања узе,
постиже велике моменте.
У математици направи слалом,
поигравши се првим интегралом.
У механици просвира по истој жици,
те насташе: чекрци, котураче, зупчаници…
уз то се родише и закони о хидростатици.
За одбрану свога града од Рима,
изуми много ратних машина,
те одбрана потраја мјесецима.
   (април, 2004.)

МАЛОГРАЂАНИ – МАЛОСЕЉАЦИ

Малограђани или малосељаци,
истим се маниром прсе,
они одавде и дошљаци,
добро са лошим мрсе.

Како познати ко је
од тога вајног соја?
То и тешко није,
ако не завара чоја.

Важно им је много,
ко има бољу марку,
ко је колико смого,
и у коме живи сокаку.

Завирити другоме у живот,
то им је опсесија,
не поштују ограду ни плот,
јер их гура агресија.

У граду их много има,
исто је и по селима,
а сви уз телевизију,
стварају живота визију.

А на телевизији ова прича,
много рекламне лаже,
параде пијанства и кича,
како пјесник каже.

Поруку за спас имамо
у Божијим заповјестима,
уз то истину да спознамо,
малограђани су узор малосељацима!

МРЕСТИЛИШТЕ НА УКРИНИ
Душу ми још походе јесењски мириси и боје,
дочекаше ме крај воде,
уз мрестилиште и риба роје!

А још лане кад Укрини дођох,
исту ову јесен да оћутим,
лом и смећа смрад нађох,
те пожељех да наслутим.

Ваљда мис`о људска има крила,
ил` смо, прије, душом блиски;
Укрина је мрестилиште породила,
камен – брану и слап клиски.

Ја и моји оком – скоком,
нађошмо по столац – камен,
те уз рибљи амин, с мраком
посматрашмо раја знамен!

Опет, неко вријеме послије,
приволи нас, с љета врућа,
Укрина да душе грије,
украј воде, пјеска и прућа.

Али авај, камен – брана
и слап – клиски су на жртву
онима са западних страна.

Дајте браћо да не дамо,
Хитајте, бар мишљу, `амо
по души вам, Укрину да спасавамо,
од зла и горег отимамо!

ДРВЕЋЕ МОГА ГРАДА

Јавори и јасени,
платани и кестени,
дрвеће су мога града,
к`о парада и заграда.

Улице у оквиру њином,
гиздаво се прсе,
док шетачи са сутоном,
у крошњама погледе мрсе.

Дуговјечни за вијек људски,
улију, понеком, лијек,
а неко се занесе поетски,
да заслужи њихов вијек.

Ал` жао ми дрвећа нешто,
без потомства остају,
украдени роду вјешто,
да крај улица вјекују.

БИРАШЕ СЕ …

Бираше се љетни дан до подне,
људи насличнога качества.
Неки `љеба ишту, с груде родне,
а понеко се плаши судби отачества.

Имамо ли снаге, браћо, људи,
културу да врнемо Култу,
да се призна ко је јачих груди,
да му опростимо царску куту?

СВЕТИМА КИРИЛУ И МЕТОДИЈУ
Писменима овим врелим,
разум с душом прежем,
да молитвама, Богу дозрелим,
овај дан с прошлошћу повежем!

Да вежем у сазрециву мелодију,
рукољуб словесности и обожењу,
Светој браћи Кирилу и Методију,
Захвалу на сербском окњижењу!

Рукољуб просветитељима првим,
што Немањиће, Саву посијаше,
пружам овим писменима Кириловим,
што на сербском имену засијаше!